Metode za proveru transfernih cena
U procesu izrade Studije krucialno pitanje je izbor metode za proveru usklađenosti transfernih cena sa cenama utvrđenim po principu „van dohvata ruke“ obzirom da izbor metode mora biti prilagođen svakom pojedinačnom slučaju odnosno da odgovara datim okolnostima. Izbor metode se zasniva na analizi činjenica pri čemu je potrebno sagledati prirodu transakcije, dostupnost podataka, stepen uporedivosti cena itd. Metoda za analizu transfernih cena se bira na nivou svake transakcije posebno.
Kada se okonča analiza uporedivosti i funkcionalna analiza, obveznik bi trebao da ima dovoljno informacija i saznanja o svim detaljima transakcija sa povezanim licima nakon čega može da pristupi izboru metode za proveru transfernih cena.
Prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica (čl.61) koriste se sledeće metode za utvrđivanje transakcije po principu „van dohvata ruke“:
- Metoda uporedive cene na tržištu
- Metoda cene koštanja uvećane za uobičajenu zaradu (metoda troškova uvećanih za bruto maržu)
- Metoda preprodajne cene
- Metoda transakcione neto marže
- Metoda podele dobiti
- Bilo koja druga metoda kojom je moguće utvrditi cenu transakcije „van dohvata ruke“ pod uslovom da primena metoda prethodno navedenih u ovom stavu nije moguća ili da je ta druga metoda primerenija okolnostima od slučaja do slučaja.
Detaljnije obrazloženje i način obračuna po gore navedenim metodama dato je u Pravilniku o transfernim cenama. Ono što je bitno je da ni jedna metoda nema prednost u primeni već se ostavlja samom poreskom obvezniku odnosno licu zaduženom za izradu Studije da izabere najprimereniju metodu u svakom konkretnom slučaju.
